PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Arhiva > Helsinška povelja: promovisanje evropeizacije Srbije > Evropeizacija - dometi i ograničenja

 

HELSINŠKA POVELJA: PROMOVISANJE EVROPEIZACIJE SRBIJE

EVROPEIZACIJA - DOMETI I OGRANIČENJA

Šesta tribina u okviru projekta "Helsinška povelja: promovisanje evropeizacije Srbije" koji se realizuje uz podršku
Norveškog komiteta za ljudska prava

Novi Pazar, 17. decembar 2010.

Na tribini koja je uglavnom okupila veći broj aktivista nevladinog sektora i polaznika medrese "Gasi Isa beg" razgovaralo se ne samo o temama iz Helsinške povelje, glasila Helsinškog odbora, već i o ozbiljnim problemima koji već duže vreme potresaju područje Sandžaka.

Glavna urednica Helsinške povelje Seška Stanojlović predstavila je časopis i njegov uređivački koncept i orijentaciju. Posebno je istakla potrebu da se precizno identifikuju demokratski potencijali i problemi Sandžaka u procesu evropeizacije i normalizacije regiona. Ekonomski pokazatelji, rekla je Stanojlović, govore o devastiranoj privredi, minimalnim ulaganjima i izuzetno visokoj stopi nezaposlenost (u gradu od 125.000 stanovnika, 22.000 je nezaposleno). Sukob dve najveće bošnjačke partije, predvođene Rasimom Ljajićem i Sulejmanom Ugljaninom, podelio je i građana "po partijskoj liniji", što je dodatno opteretilo situaciju u kojoj sve više eskalira sukob dveju struja unutar islamske zajednice. Osim "jeftine političke retorike" građanima se ne nude alternative, očekivanja od evropskih integracija su u senci rastućih tenzija nakon izbora za Nacionalni savet Bošnjaka. Ovaj najnoviji sukob i tenzije ogledalo su državne politike prema Sandžaku, rekla je Stanojlović.

Više o izborima za Bošnjački nacionalni savet govorio je Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava. Pri tome je ne samo istakao ograničenja Vlade Srbije da zemlju brže povede putem evropskih integracija, tako i uputio oštre reči kritike na račun Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Marija Radoman iz Helsinškog odbora je, tokom debate, razgovarala sa predstavnicima humanitarnog udruženja Merhamet , koji su, govoreći o problemima sa kojima se suočavaju u radu, posebno istakli nepostojanje prihvatilišta za žene-žrtve nasilja. Jedno takvo prihvatilište bi mnogo značilo za dalji rad organizacije koja se bavi prevencijom nasilja u porodici i edukacijom u oblasti narkomanije, rekli su. Predstavnici Kulturnog centra Damad , nevladine organizacija koja se takođe bavi zaštitom prava žena, istakli su isti problem - regija Sandžaka ne poseduje takvu ustanovu, iako je procenat nasilja u porodici poslednjih godina u znatnom porastu. Nasilje u porodici je samo jedan od indikatora lošeg stanja ove regije - nasilje generišu ne samo "sredina" koja je ekonomski najnerazvijenije područje u Srbiji, već i "održavanje tradicionalnih vrednosti u tretiranju žena". Neefikasni lokalni sudovi, nepoštovanje zakona, nepostojanje pravne pomoći ni za najurgentnije slučajeve, kao i opšte siromaštvo dodatno otežavaju rešavanje drugih krupnih problema.

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment