PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Škola za interkulturalno obrazovanje, ljudska prava i mirno rešavanje sukoba > Tekst

 

ŠKOLA ZA INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE, LJUDSKA PRAVA I
MIRNO REŠAVANJE SUKOBA

 

ŠKOLA ZA INTERKULTURALNO OBRAZOVANJE,
LJUDSKA PRAVA I MIRNO REŠAVANJE SUKOBA

Četvrto predavanje u okviru projekta koji se realizuje uz podršku OEBS i u saradnji sa
Filozofskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu

15. oktobar 2011.

"Prava nacionalnih manjina" (predavač Miroslav Samardžić)

Međunarodnopravna regulativa koja se odnosi na nacionalne manjine mnogo je siromašnija od drugih oblasti međunarodnog prava. Čak i najznačajniji međunarodni pravni akt, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ne sadrži odredbe kojima se štite prava manjina. Tek se od 1990. godine pri Savetu Evrope donose prvi međunarodni dokumenti na polju zaštite prava nacionalnih manjina. Neke države i dan danas nisu usvojile te konvencije. Francuska tek od nedavno manjinama priznaje pravo na upotrebu maternjeg jezika, dok u Vojvodini preko 80% Mađara ima mogućost da pohađa nastavu na maternjem jeziku ili dvojezičnu nastavu.

Odnos između etničkih grupa u svim državama su potpuno različiti. U oko 200 država na svetu govori se čak više hiljada različitih jezika, što govori o tome koliko različitih etničkih zajednica ima na teritoriji samo jedne države. Svaka zemlja mora pronaći svoj model zaštite prava nacionalnih manjina, jer ne postoji univerzalni model. Nacionalne manjine možemo definisati kao kulturno distinktne grupe sa specifičnim jezikom, običajima, kulturom. Od 2008. godine u Srbiji postoje Nacionalni saveti ali se razvoj i podrška manjinskih prava ostvaruje i putem drugih zakona.

 

Neka pitanja i komentari studenata:

1. Čovek iz Nacionalnog saveta Mađara je išao po kućama i terao ljude da se upišu na njihovu listu.

2. Položaj Mađara u Vojvodini je bolji nego položaj Srba u Medveđi.

 

"Ljudska prava između univerzalizma i relativizma; Podela ljudskih prava - individualna i kolektivna" (predavač prof. Aleksandar Bošković)

Najžešće antropološke raspave vodile su se između Herdera i Voltera. Herder je zastupao ideju da treba proučavati nemački narod i tradiciju sopstvenog naroda, jer svaki narod poseduje neku specifičnost i duh, duh naroda (partikulrano shvatanje). Za razliku od njega, Volter je zastupao univerzalno shvatanje, po kojem ne postoji esencija ili duh naroda. Ove rasprave traju do današnjeg dana.

Tema ljudskih prava došla je na dnevni red tek nakon Drugog svetskog rata. Američki antropolozi su se pobunili, govoreći da se ne može nametati univerzalizam pa makar to bilo i na polju ljudskih prava - jer, to vodi u autoritarnost. Tokom Prvog svetskog rata antropolozi su bili uključeni u rat, razvijajući teoriju etnosa. Valter Milman je tvorac teorije o specifičnosti nemačkog naroda, koje treba istraživati, a u tom cilju nemački narod treba odvojiti od drugih naroda, od onih inferiornih. Antropolog Eugen Fišer je u nacističkoj Nemačkoj pisao zakone.

Profesor je nakon ovog dela predavanja izneo studiju slučaja Ratko Mladić. Mladić dobija kultni status u Srbiji nakon podizanja optužnice u Hagu, jer "Hag predstavlja strano telo koje se meša u naša posla".

 

Neka pitanja i komentari studenata:

1. Zar je genocid u Srebrenici veći od genocida nad Indijancima? Amerikancima za taj genocid niko nije sudio, kao ni za Hirošimu i Nagasaki. Gde je tu pravda?

2. Kako komentarišete oslobađajuću presudu za Haradinaja?

3. Kakav je Vaš stav po pitanju Kosova? (Profesor na to odgovara da je faktičko stanje da Kosovo nije više u sastavu Srbije. Na to student dobacuje: "Da li znate da zbog ove izjave možete da idete u zatvor?")

4. Šta je sa ljudskim pravima na Kosovu?

5. Ako ne postoji nikakav pravni okvir, da li se za par godina može desiti i otcepljene Vojvodine?

6. Pričamo o Kosovu, a niko od nas nije bio tamo. Ljudi sa Kosova ne tumače da je otcepljenje protivustavno, već oni samo žele da prežive.

7. Albanci u Albaniji žive u strahu od kosovske vlade.

  

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment