To nam samo može
pomoći da stvorimo pravu sliku i sukobu koji se odigrao. Ovaj region je stalno bio pod
uticajem velikih sila, što nam je dalo povod da se ne bavimo dovoljno sobom, već smo se
uvek smatrali žrtvama (psihologija zadnjeg dvorišta). Surovost u porodici i vaspitanju,
nasilje nad ženama i u porodici, može da bude koren sukoba, pa i povod za formiranje
ličnosti koja bi jednog dana mogla da počini i najteže zločine.
Genocid se uvek sprovodi nad ranjivim grupama i uvek se ide korak po
korak, od najnižih do najtežih oblika nasilja nad njima. Genocid takođe počinje na
najvišem političkom nivou države - kao politički cilj. Poricanje genocida je
strategija države.
Neka pitanja i komentari studenata:
1. Koje su šanse da se kurs o ratnim zločinima uvede na fakultete?
2. Sindrom žrtve je izuzetno prisutan kod nas i predstavlja tabu temu.
Potrebno je vreme da se suočimo sa svojom prošlošću i da saznamo sve informacije.
Možda ipak treba sačekati još malo sa ovom temom.
3. Ne treba da se čeka više. Mi smo već dosta vremena izgubili.
Uglavnom samo teoretišemo a malo radimo.
4. Na Pravnom fakultetu u predmetu Nacionalna istorija Srba, istorija,
tj. knjiga se završava sa 1941. Niko ne piše šta se posle dešavalo.
"Jednakost i diskriminacija" (uvodničar: Milica
Pavićević iz Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti)
Videti
PowerPoint prezentaciju (534kb) >>> |
