VOJVODINA I POLITIKE MULTIKULTURALNOSTI: ISKUSTVA I PERSPEKTIVE

Novi Sad, 30. maj 2008.

Sa omalovažavanjem politike multikulturalnosti u Srbiji se počelo i pre nego što se Srbija, u striktnom smislu reči, i upoznala sa tim konceptom, zaključili su učesnici četvrtog po redu, koji je održan u okviru projekta "Promovisanje multietničkog identiteta Vojvodina".

Razmatrajući iskustva Vojvodine učesnici okruglog stola ukazali su na niz momenata koji otežavaju ne samo afirmaciju, nego i uspešnu primenu politike multikuturalnosti - krizu identiteta većinske nacije, nacionalizam kao još uvek dominantnu ideologiju u društvu, nedovršenu državu, žilavo nasleđe 90-tih godina, tretiranje manjina kao bezbednosnog pitanja i nepostojanje osmišljenih i koherentnih manjinskih politika.

U raspravi je naročito ukazano na nepovoljnu atmosferu u društvu, koja na manjine gleda kao na "teret, trošak i opterećenje za državu". Pored toga, nedostaci u političkoj, zakonodavnoj, institucionalnoj i krivično-pravnoj sferi deluju veoma frustrirajuće kako na pripadnike manjina, tako i na sve one koje kulturno-etničke razlike smatraju vrednošću koju treba očuvati. Većina problema se, po mišljenju učesnika rasprave, generiše sa centralnog nivoa i izvozi u Vojvodinu.

U samoj Pokrajini, aktivnosti vojvođanskih organa bile su u dosadašnjem periodu usmerene u dva pravca: ka stvaranju povoljnog pravnog i institucionalnog okvira za očuvanje različitih kultura, a od 2005. godine ka snažnoj afirmaciji multikulturalnosti i tolerancije. Projekat koji su tada inicirali organi pokrajine ocenjen je kao jedinstven u evropskim razmerama - i po karakteru koji mu je dala javna vlast i po broju učesnika i budžetu koji je izdvojen za njegovu realizaciju. Ipak, uprkos naporima i velikom odazivu učenika, projekat nije postao sastavni deo školskog programa i vannastavnih aktivnosti, jer za tako nešto nije bilo razumevanja od zaduženih za ustanovljavanje školskih programa.

Svaki ozbiljan razgovor o multikulturalnosti mora, po miljenju učesnika okruglog stola, uključiti različite perspektive, kako bi se problemi svestranije sagledali. U tom pogledu bilo bi potrebno izvršiti analizu obrazovnih programa da bi se videlo da li politike u ovoj važnoj oblasti potstiču mlade ljude da prihvataju sadržaje drugih kultura ili im, na manje ili više posredan način, sugerišu distanciranje i "zatvaranje" u sopstveni identitet. Za razliku od formalizovanog predstavljanje "drugih kultura" u vidu podataka o istorijskim događajima, koji ne doprinosi menjanju vrednosnih stavova, mnogo je pruktivniji pristup koji se svodi na upoznavanje sa lokalnom baštinom. Takvi sadržaji mogu relativizovati diskreditirajuće predrasude i relaksirati atmosferu međusobnih optužbi.

Ističući da nezavisnost Kosova (potencijalno) osnažuje argumente koji poistovećuju "manjinsko" i "secesionističko", učesnici su se saglasili da politika prenaglašenih identiteta može postati destabilizirajući faktor. Ako se manjine zatvaraju u svoje okvire, trebalo bi preispitati zašto do toga dolazi. Geto, naglašeno je, nikada nije stvar dobrovoljnosti - to je uvek posledica ekskluzivionističkih politika. Manjine, isto kao i pripadnici etničke većine, nisu homogene zajednice. Ne postoje samo granice između kultura, nego i granice unutar kultura (što je očigledno u slučaju izbeglica), budući da pojedinci usvajaju različite obrasce i sisteme vrednosti, što multikulturalizam čini vrlo složenim konceptom.

U društvu oštrih političkih podela, usporenih evropskih integracija, simulacije i isprazne političke retorike, kakvo je srbijansko, multikulturalizam je više poza nego promišljena politika.

Učesnici okruglog stola saglasili su se u pogledu sledećih zaključaka i preporuka:
- afirmacija politike multikulturalizma zahteva osmišljeno i koordinirano delovanje različitih aktera, oslobođeno svake simulativnosti i ad hoc rešenja;
- treba se fokusirati na međukulturne veze koje su doprinele formiranju vlastite kulture i u njoj otkrivati elemente "strane", tj druge kulture;
- izvršiti analizu školskih programa i nastavnih planova i vršiti konstantan pritisak na javnu vlast da efikasnije deluje u okviru politike multikulturalnosti;
- školskim programima obuhvatiti sadržaje koji utiču na vrednosna opredeljenja mladih ljudi;
- treba još snažnije afirmisati višejezičnost u Pokrajini;
- formirati institut koji bi se bavio izučavanjem međuetničkih odnosa

Raspravu su pratili sledeći mediji: RTV, Nezavisna produkcija Plajgraund, Mađar so, Hlas ljudu, Libertatea.

Projekat "Promovisanje multietničkog identiteta Vojvodine" realizuje se uz pomoć Evropske unije, u okviru Europe Aid programa.