SAOPŠTENJE ZA ŠTAMPU

Darmštat, 7. decembar 2002.

27.12.2002, Autor: HCHRS

Preko 40 stručnjaka i naučnih radnika iz Izraela, sa Kosova, iz Srbije i Crne Gore, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Češke Republike, Turske, Mađarske, Sjedinjenih Država i Nemačke susreli su se od 5 do 7 Decembra u Kući Nemačkih Balta u Darmštatu, na međunarodnom akademskom kolokvijujum "Evropski centar protiv izgona. Istorijska iskustva-politika sećanja-koncepti za budućnost," koji nije predviđao nikakvo obavezivanje na specifične političke ciljeve ili druge vrste pitanja. Na poziv Nemačko-Poljskog Instituta iz Darmštata i u saradnji sa Centrom za istoriju i kulturu Istočne i Centralne Evrope iz Lajpciga, kao i Katedre za Istoriju Varšavskog Univerziteta, stručnjaci su preispitivali razne izgone u Evropi u Dvadesetom veku, i počeli da objedinjavaju ideje koje bi vodile ka stvaranju koncepta za Evropski centar protiv izgona. Finansijsku podršku ovom kolokviju je pružila Fondacija Robert Boš. Organizatori kolokvijuma, Dr. Ditern Bingen iz Nemačko-Poljskog Instituta iz Darmštata, Prof. Dr. Stefan Troebst, iz Lajpciškog centra za Istoriju i Kulturu Istočne Evrope i Prof. Dr. Vladimir Borodzi sa Varšavskog Univerziteta su autori dole navedenih smernica za dalje istraživanje, pomoću kojih su u skladu sa svojim znanjem i uverenjima pokušali da rezimiraju široki konzensus koji je postignut na kolokvijumu u vezi OSNOVNE orijentacije Evropskog centra protiv izgona. No s obzirom na složena pitanja koja su razmatrana tokom dvodnevnog susreta, totalni sporazum nije bio moguć u vezi svakog pitanja. Posledično pojedini učesnici možda ne dele dole izložena gledišta.

"Evropski centar protiv izgona"

Intelektualni pristup

Kampanje izgona, vozovi puni izbeglica i prijemni centri su elementi evropske drame u dvadesetom veku. U prošlom veku prisilne migracije diljem kontinenta, recimo egzodusi, deportacije, isterivanja, izgoni na verskoj ili idološkoj osnovi, takozvano etničko čišćenje, i unutrašnje raseljavanje, lišili su preko 60 miliona ljudi njihovog habitata i neopozivo uništili kulturnu raznolikost. Kolektivne sudbine sačinjene od miliona individualnih sudbina nisu pogodan predmet za političku instrumentalizaciju ili etnocentričko piljenje u pupak. Ono što je potrebno je transnacionalan, komparativan, multidisciplinarni, stručan i naučan napor radi preipitivanja ovih događaja, neopterećen kratkoročnim političkim interesima u diskursu posvećenom evropskoj kulturi sećanja.

Širok konzensus je postignut u vezi sledećih pitanja:

-u daljoj akademskoj, a posebno političkoj diskusiji, ideja o stvaranju centra protiv izgona ne bi trebalo da ima nacionalan već pan-evropski fokus. To je bitan preduslov za postizanje cilja centra, to jest zajedničke pan-evropske komemoracije svih ljudi, žrtava izgona.

-Evropski centar protiv izgona-bez obzira na prirodu njegovih namera- bi trebalo da uzme u ubzir sudbine žrtava u Evropi 20 veka, to je period koga se sećaju ili komemorišu današnje generacije. Događaji na Balkanu u poslednjoj deceniji jasno su pokazali da su etnička čišćenja ili izgoni instrument koji se još uvek koristi u političkim konfliktima. Stoga bi Centar protiv izgona trebalo da doprinese ostvarivanju sledeceg cilja: odbacivanju stvaranja etnički homogenih zona, regiona, gradova i država kao legitimnog političkog instrumenta. Koliko je za nemačko društvo važno da u preispitivanju prošlosti ozbiljno razmotri sudbinu nemačkih prognanika, isto toliko je važno priznavanje činjenice da su od početka 20 veka milioni ljudi prognani iz njihovih domova od strane njihovih evropskih suseda, kao i da je već 1933 nacional socijalistička vlada donela dekret o prisilnom iseljavanjue nemačkih Jevreja, kao i da je ta vrsta politike sprovođenja posle 1938/39 prema Nemačkim Baltima i Južnim Tirolcima.

-Ona nemačka politika sećanja koja nema korena u istorijskom kontekstu uzroka i posledice, i koja ne komemoriše komparativne individualne sudbine ne-nemačkih proganika u Evropi 20 veka neće uspeti u svom apelu za empatijom od strane evropskih suseda i stvoriće nove jazove između nacija.

-U nemačko-poljskim odnosima, izgon Nemaca je decenijama predstavljao gnojnu ranu. Dijalog koji su Nemci i Poljaci vodili devedesetih godina dokazao je da je zajedničko preipitivanje ovih emotivno potresnih pitanja moguće, kao i da ima oslobađajući efekat.

-U razvijanju kulture zajedničkog sećanja koja se bavi kompleksom izgona fokus ne treba da bude na komemoraciji samo u funkciji sećanja, već na edukacionom aspektu okrenutom budućnosti, naučno-zasnovanoj priči, i multidimenzionalnom predstavljanju istorijskih, političkih, društvenih, i psiholoških mehanizama koji su u prošlosti doveli do takvih tragičnih događaja i strašnih zločina. S obzirom na buduće izazove rešavanja političkih problema putem etničkog čišćenja i masovnog raseljavanja, cilj te kulture je uglavnom preventivan.

-Na istorijskom raskršću na kom se politička unifikacija Evrope bliži realizaciji kroz prijem novih članova u EU, uspešno sprečavanje vaskrsa etničkih nacionalizama zavisi od spremnosti evropskih društava i državaljana da iskažu svoju veru u supranacionalne vrednosti.

-Ovaj centar ne može se zasnovati ako se ne posveti dovoljno pažnje pitanjima vezanim za evropske Jevreje: njihovom egzodusu, oduzimanju njihovih građanskih prava, njihovom izgonu i uništavanju. Samo onaj centar koji bude posvetio punu pažnju ulozi koju je nacional-socijalistička Nemačka odigrala u izgonu, preseljenju i likvidaciji , svim mogućim sredstvima i sa ekstremnomg logističkom preciznošću, uspeće da senzitiviše evropske susede na tragičnu sudbinu Nemaca u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi i da ih nadahne da sarađuju u koncipiranju centra orijentisanog ka evropskim pitanjima.

-Istorijske pozadine i konteksti raznih masovnih egzodusa, izgona i prisilnog preseljenja stanovništa veoma se razlikuju, no postoji sličnost u pogledu trauma koje su narodi doziveli. Uspeh u zajedničkom preipitivanju teškog i emotivno potresnog pitanja izgona, bio bi važan signal za budućnost Evrope.

-Svi koji se zalažu za osnivanje Evropskog centra protiv izgona trebalo bi prvo da razmotre njegov koncept/dizajn, pa tek onda da se upuste u pan-evropski diskurs o tome šta bi taj centar trebalo da predstavlja:

Evropski centar protiv izgona trebalo bi da obavlja sledeće funkcije:

-prikuplja dokumentaciju

-bavi se istraživanjem

-održava sastanke

-pruža savetodavne usluge u konstruktivnom angažmanu u vezi konflikata čija je jedna od manifestacija izgon.

-predstavlja mesto za dijalog sa izvršiocima/žrtvama koji se još uvek nisu suočili sa fenomenom izgona.

-organizuje izložbe/putujuće izložbe

-stvori memorijalnu oblast-evropski spomenik

Odabir lokacije za ovaj Centar možda izgleda kao nešto od sekundarnog značaja. No to je prevashodno političko pitanje koje ne bi trebalo podcenjivati s obzirom na raspru o potencijalnim lokacijama koja se vodila u stručnim i političkim krugovima, kao i na neizbežni simbolizam odabranih lokacija. Prednje će se neosporno smatrati integralnim delom koncepta.

-Zajedničko evropsko sećanje, upozorenja u vezi budućnosti, i solidarnost u komemoraciji mogli be se podstaći time što bi se razvio koncept decentralizovanih struktura za memorijalne lokacije. Počev od centralne lokacije koja bi koordinisala sve aktivnosti, nama treba pregled brojnih mesta izgona i razne aktivnosti preduzete u ovom pogledu od Ruske Karelije do Severne Grčke, od Besarabije do Donje Silezije. Pored toga mogli bismo da koristimo i sve pogodnosti koje pruža virtualni netvorking.

Darmštat, 7 decembar 2002

Aneks:

Učesnici Međunarodnog (akademskog) kolokvijuma

Prof. Dr. Fikret Adamir, Bohum/Istanbul

Prof. Dr. Arnulf Baring, Berlin

Johanes Buh, bivši ambasador, Berlin

Dr. Matijas Ber, Tibingen

Dr. Diter Bingen, Darmštat

Sonja Biserko, Beograd

Prof. Dr. Volimir Borozej, Varšava

Prof. Dr. Detlef Brandes, Diseldorf

Dr. Mari-Žanin Kalik, Berlin

Prof. Dr. Hajnc Duhard, Majnc

Dr. Aleksandar Gurjanov, Moskva

Dr. Helga Hirš, Berlin

Prof. Dr. Ričard Hovanisian, Los Anđeles

Dr. Edita Ivaničkova, Bratislava

Zoran Janjetović, magistar, Beograd

Docent Dr. Kristina Kajzerova, Usti nad Labem

Hans Košnik, bivši gradonačelnik, Bremen

Adam Krzeminski, Vršava

Dr. Stefan Laube, Vitenberg

Dr. Andreas Lavati, Luneburg

Prof. Dr. Hans Lemberg, Marburg

Tomas Luc, Berlin

Markus Luks, magistar, Štutgart

Dr. Pjotr Mladejzik, Varšava

Dr. Ralf Melvil, Majnc

Prof. Dr. Džon S. Micgiel, Njujork

Prof. Dr. Viktor Numan, Temišvar

Prof. Dr. Ervin Oberlander, Bon

Dr. Milan Olejnik, Košice

Dr. Peter Pejer, Ahvald

Dr. Gazmend Pula, Priština

Dr. Gideon Reuveni, Jerusalem/Minhen

Dr. Joahim Rogal, Štutgart

Dr. Kristof Rušnjijevic, Vroclav

Prof. Dr. Karl Šlogel, Frankfurt

Prof. Dr. Holm Sundhausen, Berlin

Dr. Laslo Šarka, Budimpešta

Dr. Filip Ter, Berlin

Dr. Robert Traba, Varšava

Dr. Hajnc-Adolf Treu, dramštat

Prof. Dr. Stefan Trebst, Lajpcig

Prof. Dr. Matijas Teodor Vogt , Gorlic-Kligenvalde

Dr. Kazimir Vojcicki, Lajpcig

Prof. Dr. Klaus Cimer, Varšava

Prof. Dr. Marek Zibura, Opeln

HCHRS