PROJEKTI

ARHIVA

 

PROJEKTI

STRANA ::: 1

INFO   :::  Projekti > Reforma zatvorskog sistema i forenzička psihijatrija > Tekst

 

REFORMA ZATVORSKOG SISTEMA I FORENZIČKA PSIHIJATRIJA

 

Lečenje iza rešetaka

 



Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim poremećajima – II faza

 

 



Reforma zatvorskog sistema i forenzička psihijatrija

Srbija još uvek nema akcioni plan koji bi definisao rok, strukturu, odgovornosti i finansijska sredstva neophodna za proces deinstitucionalizacije. Specijalne psihijatrijske bolnice i socijalne ustanove u kojima su smeštene osobe sa mentalnim smetnjama prepuštene su sopstvenoj inicijativi koja, čak i ako postoji, ne može biti uspešna bez snažne podrške institucija i lokalnih zajednica. U velikom broju slučajeva, pacijente ne žele ni njihove porodice, a u okruženju nisu dobrodošli. U još težoj situaciji su osobe koje su usled bolesti počinile neko krivično delo i zbog toga dobile meru obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj bolnici. Osobe sa mentalnim smetnjama su i dalje, možda čak i najranjivija grupa u društvu, psihijatrijske bolnice su opterećene socijalnim zbrinjavanjem i administracijom koji urušavaju njihovu osnovnu funkciju, a država nema odgovor niti plan za rešavanje bilo kog aspekta - socijalnog, pravnog, bezbednosnog, pa čak ni medicinskog.

Ovo je samo kratka, vrlo uopštena slika stanja u lečenju i zbrinjavanju osoba sa mentalnim smetnjama i forenzičkih pacijenata u Srbiji, koje je bilo tema dvodnevne konferencije pod nazivom “Život u zajednici - osnovno ljudsko pravo”. Konferencija je održana 19. i 20. novembra 2015. u hotelu “Zira” u Beogradu, a otvorili su je Njegova Ekselencija Arne Sannes Bjørnstad, Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava i Ljiljana Palibrk, koordinator projekta “Kampanja civilnog društva za efikasnu zaštitu osoba sa mentalnim smetnjama” koji Helsinški odbor realizuje u saradnji sa partnerskom organizacijom IAN i uz podršku Ambasade Norveške.

U uvodnom izlaganju o reformi psihijatrije u pravcu zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, prof.dr Vladimir Jović je izneo argumente koji ukazuju da je postojeći sistem neadekvatan i ne može da odgovori na potrebe obolelih i zajednice. Takav zastareli sistem se uveliko napušta u razvijenim zemljama u kojima još postoji.

U Srbiji je napravljen tek mali korak ka stvaranju uslova za deinstitucionalizaciju, zaključile su direktorke specijalnih psihijatrijskih bolnica u Novom Kneževcu i Vršcu, Jovanka Petrović i Tatjana Voskresenski. Nedavno otvorena dva centra za mentalno zdravlje (u Kikindi i Vršcu) i Savetovalište za mentalno zdravlje u Kragujevcu za sada rešavaju svakodnevne probleme sa kojima se susreću u radu zahvaljujući sopstvenoj dovitljivosti, pri čemu se centri uveliko oslanjaju na resurse psihijatrijskih bolnica čiji su deo. Entuzijazam zaposlenih, međutim, neće obezbediti održivost ovih ustanova koje bi morale biti samostalne. Pored toga, profesionalni kontakti i privatne veze ne mogu nadomestiti nedostatak sistemskog pristupa postepenom prelasku na vaninstitucionalno lečenje.

Uprkos deklarativno izraženoj volji da se ustanovi mreža podrške u zajednici, koja je krucijalna za opstanak centara za mentalno zdravlje, do sada na tom planu nije učinjeno gotovo ništa. Postoje, međutim, napori pojedinačnih zdravstvenih ustanova, poput somborskog Doma zdravlja, koji je napravio model servisa u lokalnoj zajednici za osobe sa mentalnim poremećajima. Prema rečima direktorke Emeše Uri, ustanove primarne zdravstvene zaštite su neiskorišćeni resurs, iako im nedostaje samo malo dodatne edukacije i podrške ministarstva da na terenu razviju efikasan sistem pomoći obolelima i njihovim porodicama.

U isto vreme, visoki troškovi bolničkog lečenja i njegova neefikasnost kad se radi o osobama sa psihijatrijskim problemima, dodatno idu u prilog neophodnosti uspostavljanja široke podrške u lokalnom okruženju obolele osobe. U razvijenim zemljama, sistem lečenja uz podršku, u otvorenoj zajednici, daje neuporedivo bolje rezultate kako u medicinskom, tako i u finansijskom smislu. Pritom, viši kvalitet života osoba sa mentalnim smetnjama i poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava i sloboda, humanizuju celokupno društvo i državu čine daleko demokratskijom.

Nezavisni ekspert Marko Đorić, koji je za potrebe Ministarstva zdravlja i Evropske komisije radio na studiji izvodljivosti i planu transformacije za psihijatrijske ustanove, izneo je podatke prema kojima Srbija ima dosta dobrih preduslova za deinstitucionalizaciju. Među njima su: razvijen sistem primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, dobra geografska pokrivenost, dovoljan broj stručnjaka, pristojan pravni okvir itd. Dosadašnje promene su, ipak, vrlo male. Za većinu pacijenata koji su niz godina, pa i decenija, smešteni u nekoj od zdravstvenih ili socijalnih ustanova, još uvek se ne nazire mogućnost života van institucije.

Rizik od institucionalizacije je posebno visok kod forenzičkih pacijenata. Njihove porodice ih često ne žele zbog same bolesti, a ukoliko se radi o počiniocima težih krivičnih dela (npr.nasilja u porodici, ubistva) šanse za prihvat gotovo da ne postoje. Društvo je dodatno nepoverljivo prema ovoj kategoriji ljudi i prevashodno zazire od ponovnog izvršenja krivičnog dela, a tek potom i od same bolesti koju ne razume i tretira sa mnogo predrasuda. Prof. dr Đorđe Alempijević, član CPT, dr Mirjana Baždar iz Specijalne zatvorske bolnice i dr Albina Vlastelica, direktorka SBPB “Gornja Toponica” ukazali su na probleme koji proističu iz jako prisutnog i nedovoljno definisanog dualizma medicinskih i bezbednosnih aspekata u Srbiji, a koji forenzičke pacijente praktično “osuđuju” na boravak u zatvorenoj ustanovi duže nego da su za počinjeno delo dobili kaznu. S druge strane, svi podaci pokazuju da je rizik od vršenja krivičnih dela od strane mentalno obolelih, neznatan u odnosu na počinioce iz opšte populacije. Istovremeno, percepcija u društvu ukazuje na postojanje izuzetno velikog straha, uprkos činjenici da među forenzičkim pacijentima nije zabeležen ni iole približan recidiv u odnosu na druge počinioce dela. Jelena Mirkov, koordinator projekta “Reforma zatvorskog sistema i forenzička psihijatrija”, koji Helsinški odbor realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu, analizirala je nacionalni pravni okvir za zaštitu lica sa mentalnim smetnjama i lica sa izrečenom merom bezbednosti (forenzički pacijenti), uz prikaz rešenja koja se praktikuju u Holandiji. Srbija jako zaostaje u toj oblasti, i za početak bi trebalo da barem usaglasi svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima i primerima dobre prakse.

U suprotnom, država će imati velikih problema ne samo u oblasti pravosuđa, već i ljudskih prava i osnovnih sloboda. O problemu poštovanja međunarodnih standarda u azilarnim ustanovama i prevenciji torture u psihijatrijskim ustanovama, govorile su Jelena Unijat, viša savetnica u stručnoj službi Zaštitnika građana i Milica Đorđević iz Misije OEBS u Srbiji. Drugog dana konferencije bilo je reči i o održivim sistemskim rešenjima iz ugla organizacija civilnog društva, socijalnom preduzetništvu, profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa raznim vrstama invaliditeta, kao i o ulozi lokalnih samouprava u prevenciji hospitalizacije i u procesu deinstitucionalizacije. Biljana Petrović, izvršna direktorka Međunarodne mreže pomoći - IAN, Jovana Krivokuća Milovanović, izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom i Jasmina Tanasić, šef Odeljenja za društvene delatnosti i sekretar za zdravstvo i socijalnu politiku Stalne konferencije gradova i opština, iznele su porazne podatke o uključenosti osoba sa mentalnim smetnjama, računajući i forenzičke pacijente, u sve oblasti društvenog života. Situacija je još gora ukoliko se ima u vidu da najveći broj republičkih i lokalnih institucija i ustanova uopšte ne prepoznaje probleme, nema nikakva znanja, pa shodno tome ni inicijativu i volju da se uključi u njihovo rešavanje.

Svi učesnici konferencije bili su vrlo aktivni u diskusijama, a izuzetan značaj u sagledavanju stanja i formiranju preporuka koje će biti upućene relevantnim ministarstvima, dali su predstavnici udruženja korisnika psihijatrijskih usluga.

 

GALERIJA:::

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

PROJEKTI

STRANA ::: 1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright * Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji - 2008

Web Design * Eksperiment